Ваљевска искра: Како уопште функционише ова шаролика и по много чему хетерогена коалиција Преокрет?

Жарко Ковач: Коалиција функционише врло хармонично. Један број странака се окренуо европској идеји, идеју европске Србије искристалисао као своју најважнију политичку идеју.

Не ради се само да су једни у овом моменту за Европу а други су против Европе, па ћемо кроз четири године изнова да видимо како ћемо се опредељивати. Србија 800 година живи по једном моделу, а то је источњачки модел, прво за Византију, па за Русију. Један број странака а то су: ЛДП, СПО, Социјалдемократска унија, Богата Србија, Асоцијација слободних и независних синдиката, велики број личности из света уметности, културе и спорта, за трајно је као своје опредељење, прихватио европске вредности.

Шта су европске вредности, европски стандарди, по вама?

Европа је модел који се развија 3000 година у континуитету, и она је једна од најстаријих цивилизација која постоји без прекида. Европа је свој културни модел практично наметнула целом свету. Једино се код нас потенцирају негативне стране тог модела, занемарујући све што је позитивно.

Стандард живота и рада, законска сигурност и заштита, социјално старање, могућности да људи заузму место у друштву по својим вредностима и способностима, да се развијају као личности, основне су одлике европског уређења друштва. Сигурно је да нигде човек не може живети сигурније, заштићеније, са већим правима, и да буде више обезбеђен законима него што је то у Европи. Из тих разлога ми се залажемо да наша држава после вековног лутања прихвати да живи на овакав начин.

Када говоримо о градском нивоу, ви кажете да је суштина руковођења локалном самоуправом системска или систематична комунална политика. То тврди и садашње градско руководство. У чему је онда разлика?

Они тако не мисле. Да тако мисле радили би другачије, онда би и резултати били бољи.

Кажу да мисле, да су постигли и завидне резултате у томе.

Може да каже шта год ко хоће. Са тиме треба да се престане. За нас је једино важно шта је ко урадио од онога што је обећавао. Не можемо сад некоме ко ради све супротно од оног што је говорио да верујемо.

На чему се заснива ваш модел осмишљене комуналне политике, који су његови најважнији делови?

Најважније је да уредимо што боље одношење смећа из града, да одредимо како ће да функционише градска депонија, каква ће да буде прерада отпада на тој депонији.

Колико видим осам година траје натезање око регионалне депоније у Каленићу, а осим пројектне документације ништа даље није урађено, остало је мртво слово на папиру. Од изградње ваљевске депоније се одустало јер је држава још пре 10 година донела Закон о регионалним депонијама и комуналном отпаду по коме је у Србији требало да буде изграђено 29 регионалних депонија. За то време изграђена је само једна у Ужицу уз помоћ италијанске владе.

Ако очекујемо да ће неко са државног нивоа нешто да реши, неће да реши ништа. Ако би се држали тог модела који примењује актуелни министар требало би нам 290 година да решимо проблем депонија у Србији. Али немамо ми тог времена. Кад би људски век, као у библијским временима, трајао по 800 година, а мандат владе 200 година, можда би нешто и могли да остваре овим начином који раде. Ваљево не може да чека регионалну депонију. Грађани су се још пре осам година бунили због лоше постојеће депоније. Зато морамо да имамо своју депонију. Ваљево је велики град, сва остала места, која би требало да буду корисници те регионалне депоније, су варошице које имају по неколико хиљада становника. Ако се једног дана регионална депонија и направи, ми можемо нашу депонију користити као трансферну станицу, ту обављати примарну прераду смећа, а онај остатак који се не може прерадити, одвозити на регионалну депонију.

Други је, свакако, пројекат топлификације, проналажење модела како да се у што већи број домова у граду доведе грејање са градске топлане и да се смањи еколошки притисак који трпимо више од шест месеци годишње. Ми смо прекривени смогом и димом од октобра до маја. У Ваљеву је за то време практично немогуће дисати. Потребно је применити модел по коме прикључак неће бити скуп. Не смеју се људи оптерећивати допунским пројектима, елаборатима, студијама, ради се о најобичнијем увођењу грејања, не ради се о изградњи солитера или не знам каквих чуда.

Нама се не би десило, нашој коалицији и мени као потенцијалном градоначелнику, да један од кључних саобраћајних проблема стоји тако дуго нерешен. А то је спајање Синђелићеве улице са Улицом кнеза Михаила. Јаз је још 2006. године регулисан, потребно је откупити две, три куће и урадити улицу у дужини од највише 150 метара.

Тако би проточност саобраћаја била увелико повећана, а не би се људи завлачили по уличицама.

Ако је то тако једноставно што није урађено до сада?

Није урађено што се није желело урадити или што се не зна. Неко је одредио да је приоритет изградња моста у Улици норвешких интернираца, а тај мост не може да буде у функцији. Мост је направљен или за приватне потребе или за потребе неког приватног предузећа. А ми смо против тога да се државни новац користи за такве намере плус да се грађани Ваљева доводе у једну некоректну ситуацију да се не ради оно што треба да се ради, него се ради оно што грађанима није потребно.

Следеће што је веома важно јесте регулисање саобраћаја, решавање питања паркирања. Реконструисан је један део главне улице у дужини од неколико стотина метара, што је лепо, али се не уклапа у системску комуналну политику. Јер је урађен само један фрагмент. Проточност саобраћаја није повећана, није обезбеђен већи број паркинг места, оно основно што је требало да буде задовољено није урађено. Наравно нисам ја ни против фонтане, та је зелена површина била превелика, али није то оно што је најнеопходније. И не треба правити такве ствари пре него што се ове најважније не реше, док се не реши проблем комуналног отпада, топлификације, паркирања, не реши проблем проточности саобраћаја, па након тога можемо да сређујемо и фонтане.

Није то лоше, али није најважније. По томе се види да не постоји системска комунална политика, јер да постоји она би дала неке другачије резултате.

Имате ли ви, као неке друге странке, визију Ваљева до 2020. године?

Ја на такав начин не разговарам уопште.

Једини модел разговора на који ја могу да пристанем је када креће нови изборни циклус да се види шта је постојећа власт обећала, а шта је остварила. И да се сагледају предлози неког другог ко жели да направи преокрет и да преузме управљање градским пословима.

Власт је обећала 4.000 радних места, инвестиције неких светских компанија, велико побољшање стандарда. Никаквих инвестиција у привреди нема, има нешто бензинских пумпи и продавница, нешто мало у Крушику довођењем словачке фирме за заштиту на раду. То је мало и недовољно.

Друге опозиционе странке говоре да је питање свих питања у Ваљеву смањење броја незапослених. Ви говорите о системској комуналној политици као суштини вашег програма. Какав је ваш однос према питању незапослености у Ваљеву?

То јесте свакако веома важно питање. Ми смо у нашем програму предвидели оснивање Центра за интегрални развој који би се бавио и развојем привреде, а бавио би се и уједначавањем компоненти целокупног развоја. Поред привреде, неопходно је развијати саобраћај, оплемењивати културни миље, побољшавати међуљудске односе, јер све је у сверси тога. Јер ако имате климу у којој цветају лажи и клевете и онемогућавање људи на све начине, и ако имамо морал какав наши људи имају данас, онда ништа не вреди. Можете да створите шта год хоћете, можете у Ваљево да доведете "Боинг" и шта ће се добити - ништа.

Ми смо позиционирањем, овде код нас, велике италијанске компаније "Голден леди", аустријског "Аустротерма" и словеначког "Горења" добили и на колективном стандарду, а и на стандарду грађана који су се ту запослили. Међутим у пословном смислу нисмо се посебно прославили. Ти људи, који су дошли у Ваљево, нису скоро ни на један начин инкорпорирани у градске структуре. Инвеститори иду тамо где ће наћи разумевање са руководством града и осетити се добродошлим у граду.

Да ли је то све што би требало променити?

Не. Ми имамо стање да нам је социјални и културни ниво спуштен до крајњих граница, неморал ужасан, градска скупштина заседа свака три месеца, представници разних удружења узурпирају говорницу и говоре више него градоначелник и његови помоћници, омаловажавају се градски функционери и како у таквом амбијенту да ви дефинишете неку политику. Наравно да политике нема. Наравно да су резултати рада владајуће гарнитуре лоши, у таквој атмосфери они и не могу да буду бољи. Значи потребно је и то да се промени. Потребно је да се стање у јавним предузећима промени, апсолутно да се промени. Директори треба да буду бирани на основу програма који понуде, а скупштина сваких шест месеци да проверава како се, и да ли се, програм остварује. То су предузећа која је град основао за задовољење потреба грађана комуналних, културних, информативних. А не да грађани буду слуге тог система и да иду да моле по јавним предузећима да им се промени мерни сат на водоводу , да се очисти неки канал или да се однесе смеће. А то је код нас прихваћено као нормална, уобичајена ствар, и грађанин је код нас понижен до краја. То је разлог што треба да приступимо ЕУ и да прихватимо европске стандарде.

                                                                                                                                                                      Разговарао М. Стојкановић

 Објављено у новинама "Ваљевска искра" 26. 04. 2012. год.

.

.