Потписник овог текста чека да га по реду прозову у лекарску ординацију, за послове у СУП-у и општини не тражи посреднике, путује возом и одлази у трговине. Зато може да посведочи да однос надлежних службеника према обичном човеку и грађанину скоро да никада није био нељубазнији, па и осорнији. Ако градимо путеве, фабрике и болнице и човек би морао да буде поштован и усправан.

У Скеланима, у продавници свега и свачега тај човек је стајао крај улазних врата и пребирао по кутији са завртњима. Ушавши у продавницу видео са га из полупрофила. Имао је сада око 80 година и још се добро држао. Нисам га видео 30 година, јхош од почетка грађанског рата. У том рату њему су у муслиманској војсци погинула два сина. Имао је трагедију у породици и пре рата.  

Одувек је било и биће људи склоних да преваре, да злоупотребе лакомисленост других или њихову насушну потребу за запослењем, рецимо. Стварамо ли атмосферу у друштву да је непоштено и неморално, не само законски недопустиво, варати људе или трговати утицајем, стварним или лажним?

Потписник овог текста возио се јуче градским аутобусима у Београду. Од четири аутобуса два су била пуна као кутије сардина: рука до руке, глава до главе, човек до човека. Маске, ако су и делотворне, у таквим околностима слаба су заштита. Зашто ниједне београдске новине, ниједна телевизија не објаве фотографије и снимке тако претрпаних аутобуса.

У нашим јавним предузећима по правилу су директори увек, и једино они, у првом плану. Жељко Остојић, директор СРЦ Петница,  желео је да у име успешно завршене овогодишње купалишне сезоне  у први план истакне своје сараднике.

Данијела Вуковић није девојка из мога краја. Она је из Ваљевске Каменице. Али кад год бих ушао у "Жинасину" самопослугу, на скверу према болници, где Данијела ради, сетио бих се истоимене песме Арсена Дедића и стихова: "Она памти давне ријечи, слатке боје завичаја, Она не да да је сломе, отима се и пркоси". Мало знам о Данијели. Разменимо понекад две-три конвенционалне реченице. Не знам да ли је као и девојка из Арсенове песме страховала за своје снове путујући ка будућности у вагону друге класе. Личи ми на то. На послу је Данијела увек вредна, осмехнута и љубазна. Поседује умешност да тоном у гласу на пристојној дистанци задржи оне који би то евентуално погрешно разумели.

М.Б. из Лазаревца, рођен 1966. године, данас се удавио у Колубари. То се догодило у Ћелијама, преко пута ресторана "Кочин". Несрећни пецарош се оклизнуо, пао у реку и удавио се. Био је непливач.

Компанија "Еуропром", у знак срећног поласка у школу, поклања слатко-слане пакете свим првацима основних школа које се налазе у близини малопродајних објеката ове компаније.

Драгомир Виторовић Виторовац није одрвенио после толико година у политици. Он говори разумљиво и блиско човеку. Не прихвата да су су поштење, честитост, углед човека и породице прегажене и заборављене вредности. Он у својим наступима стално подсећа на њих. По томе се Виторовић издваја у садашњем одборничком сазиву Скупштине града. Наравно, нико није савршен па ни Д.В.В.

На Старој аутобуској станици "Код Мире" расправљамо ништа мање него о положају човека у граду (Ваљеву) и свету. Или што би рекли у мом родном селу: urbi et orbi.