А све је протекло у најбољем реду. Јелена Розга је лепо певала, лепо се понашала и још лепше изгледала. Није се штедела. Било јој је веома стало да се допадне публици. Неуморно се два сата кретала по бини, стално позивала, скоро стопроцентно младу  публику да учествује у певању са њом.И публика се без резерве одазивала. Изненађујуће је да Јелена Розга у свом, ипак крхком телу, има толико енергије и да у гласним жицама има толико снаге. 

Она је већ певачица са стажом и завидном популарношћу у региону. Десет година је била певачица групе Магазин, мало више је у соло водама. Дакле, сасвим довољно популарних песама за двочасовни концерт. Јелена је певала у четири петине концерта брже, изразито популарне песме као што су Све би секе љубиле морнаре, Коколо, Коколо мој, Хибискус, Ти знаш да те не волим. Тек би тај брзи ритам прошарала понеком баладом: Дугујеш ми једну ноћ без суза, Пут путујем, У животу иде ми.

Не хотећи да, како је рекла, концерт заврши тужним песмама, за сам крај је отпевала највећи хит своје соло каријере песму Бижутерија. Јелена је све време захваљивала публици што ју је тако лепо примила, казавши да се нада да ће је Ваљево још некада позвати. Позвала је младе људе из публике да и они дођу у Сплит. Све у свему један јако добар концерт, по утисцима осетно снажнији  од концерта Хариса Џиновића и Амадеус бенда. Што би рекли спортски тренери Јелени Розги је више било стало до победе.

Ни у назнакама нисмо приметили да је било нешто пуно полиције. У нашем видокругу видели смо само једно униформисано лице.На друштвеним мрежама сугерисано је да је тај део града дословно под опсадом полиције. Сасвим су несувисли и аргументи да није требало звати Јелену Розгу на Тешњарске вечер, што се могло понегде, додуше ретко, прочитати и чути. Кога ћемо звати из Хрватске ако не овако добру и лепу певачицу. И пуну добре воље.

Мијо Стојкановић

.