Дневне новине су ових дана доносиле фотографије и текстове о гужвама пред Лидл продавницама. Ипак је провејавао прекор што су грађани куповали и по 30 пилића. Шта ће им толико? Лидл сутра неће отићи, нити је, колико се зна, пракса тог трговинског ланца да ниским ценама испочетка намами купце, па после тога да их значајно подигне. Када све то види човек помисли,  домаћице још ваљда не читају мисли, да је добро што Лидл није дошао у Ваљево. Тиме смо лишени искушења да се понашамо како не доликује освешћеним грађанима. Јер у тим призорима заиста није било ничег што освешћеном грађанству може служити на част.

Друштвене мреже су гореле од коментара. Једни су осуђивали власт што је народ учинила сиромашним, јадним и бедним у сваком погледу, па је народ као такав принуђен да се тако понаша. Народ је доведен у ситуацију да је морао да заборави на достојанство. И људи ту нису ништа криви, па ни они који су стајали сатима у редовима и гурали се пред рафовима и фрижидерима да би купили 10, 20, 30 пилића.  

Међутим друга мишљења, ближа потписнику ових редова, говорила су да ти људи у редовима нису деловали ни изгладнело ни бедно, да невоља уопште није руководила њиховим поступцима. Они желе да имају што више када им се укаже прилика, није им тешко да устану рано, не смета им да стоје у редовима, није их блам да се гурају и да вуку у кесама храну коју могу да купе и сутра и прекосутра. Критичари оваквог понашања наводили су да су Срби у прошлости бивали у знатно тежим ситуацијама и много сиромашнији, па су се понашали скромније и достојанственије. При томе оних стварно сиромашних сада није било у тим редовима.

Несумњиво је да су слике те гужве стварале, најблаже речено, невесео, мучан утисак. У духу максиме Андреја Тарковског да ће стид спасити свет, ако су се ти људи  осећали нелагодно, ако су се макар мало и стидели, онда има наде. Погледаће у себе, размислити, па следећи пут њих неће бити у тој гужви. А ако само жале што нису стигли да купе још, онда се нешто пореметило. И хоће ли се такав поглед на живот ширити? Када је то и због чега отпочело? Хоћемо ли сви онда бити принуђени да се гурамо и јагмимо.

За власт је, претпостављамо, ово баналност, лично право људи, па и да се бламирају. А да је својевремено у време Језде и Дафине неко са врха власти само рекао: Грађани сумњиво је то, размислите шта радите пре него што тамо дате свој новац, не би толико штете људима било нането.

А Андреј Тарковски је био геније и велики мислилац. Треба му веровати.

Мијо Стојкановић

.