У Србији је до сада урађено неколико десетина мини-хидроцентрала. У последње две године људи су устали, посебно на подручју Старе планије, против њихове изградње. Јер се речице у дужини од 700 метара до једног километра затварају у цеви и на том простору изумире живи свет. 

Србија је имала опредељење да се граде мини хидро-централе. На тај начин се смањује потреба за  великим хидроцентралама које потапају насеља и земљиште и пресецају путеве, као и за термоелектранама које загађују ваздух. Министар за енергетику Александар Антић изјавио је да преко мини-хидроцентрала Србија добија четири одсто електричне енергије.

У контексту незадовољства изградњом мини хидроцентрала, које је исказано и у Ваљеву, разговарали смо са чланом Градског већа Жарком Ковачом. Господин Ковач није званично задужен за ово питање, није то нико у Градској управи, али се за потребе саопштавања званичног става да ли постоје захтеви за добијање грађевинских дозвола за изградњу мини хидро-централа на подручју града Ваљева, подробно упутио у тему.

Њему је на почетку разговора посебно било стало да истакне како од града Ваљева још нико није тражио добијање грађевинске дозволе за изградњу мини-хидроцентала. Градска управа не би ни могла да изда грађевинску дозволу за ту намену, јер за подручја, где су Катастром одређене локације за њихову изградњу, нису урађени детаљни регулациони планови. Те планове мора да донесе Скупштина града, а то захтева време од шест месеци до годину дана. У сваком случају нема  изградње мини централа на подручју града Ваљева, а ако би до ње дошло у будућности тај процес ће бити на увиду грађанима. Неће се ништа скривено радити.

Господине Ковач, тај Катастар за изградњу мини хидро-централа у Србији да ли је  произвео даље последице осим што је одредио локације за њихову изградњу?

"Тим Катастром, усвојеним 1986. године, је на подручју града Ваљева одређено 12 локација за изградњу мини-хидроцентрала: једна локација је на Градцу, четири на речици Забави, једна на Буковској реци, три на Јабланици једна на Сушици и две на Повленској реци. Министарство за енергетику је 2014.године доделило девет локација за изградњу мини-хидроцентрала  на територији града Ваљева. Предузећу "Етра" из Словеније додељене су две локације на реци Јабланици. Називи МХЕ су Бебићи и Лукарићи 1. Предузећу "Градитељ-Мионица" додељена је једна локација на Буковској реци. Назив МХЕ је Разбојница. Конзорцијуму "Ваљевске електране-Монт пројект  доо и МД Интер енерго" додељене су четири локације: две на реци Забави (називи Ластва и Ниновићи), једну на Повленској реци (назив МХЕ Павловача) и једну на реци Велика Забава (назив Ваганци). Предузеће "Минеко" (земља инвеститора Велика Британија) добило је две локације на реци Сушици: називи МХЕ су Јечмење и Ваганци.

Нико од ових потенцијалних инвеститора није тражио грађевинску дозволу коју, понављам, Градска управа за сада не би могла ни да изда. Није затражена ни званична информација о овим локацијама.

Када говорим о грађевинским дозволама морам да издвојим да је Електропривреда Србије затражила грађевинску дозволу за изградњу МХЕ на брани Ровни.Тај поступак је у току. Али та МХЕ неће наносити никакву штету, јер ће се њен рад заснивати на преливу бране.

И само сам чуо да се на речици Забави гради МХЕ, али  на територији општине Косјерић, па ако је то што сам чуо тачно, онда је од Косјерића тражена грађевинска дозвола.

А тај Мастер план за подручје града Ваљева? Шта он значи?

Тај план је урађен 2012. године. Носи датум из јануара те године. Радило га је предузеће Еко енерџи из Београда. План је анализирао могуће начине добијања електричне енергије на подручју нашег града. То подразумева термалне изворе, биомасу,ветар и МХЕ на речицама. Таквих потенцијалних извора елекртичне енргије по том плану има 93.  Али на томе је и остало.  План је урађен, заведен и одложен у фиоку. Није даље конкретизован. По њему се даље ништа није радило.

Какву корист инвеститори имају од мини-хидроцентарала?

Корист је у разлици у цени. Струја коју они испоручују, искључиво ЕПС-у, знатно је скупља од струје коју ЕПС испоручује привреди и грађанству.На разлици у цени, која није мала, инвеститори МХЕ могу да поврате уложени капитал и да остваре зараду. Да напоменем да ми кроз рачуне за струју плаћамо ту разлику у цени која иде у корист власника МХЕ. Али држава има своје разлоге, већ наведене у овом разговору због којих подржава или је подржавала изградњу МХЕ.

У крајњем да ли је оправдана изградња мини-хидроцентрала?

Није, када с све узме у обзир. По заједницу штета је већа од користи. То су хидроцентарле мале снаге од 100, 150 киловата, па нека иду и до једног мегавата. Њихов допринос производњи електричне енергије је мали. А штета коју наносе живом свету, природи, па самим тим и људима је велика. Ти потоци и речице, обично у дужини од једног километра, бивају заробљене у цеви и то пуног промера. Да оставе део воде у току инвеститорима се не исплати, јер је онда производња струје мала. А страдају биљке, инсекти,све то има своју улогу у природном ланцу. Корита остају без воде која је људима потребна. Говорим да заједница нема користи од МХЕ, а о користи за њихове власнике нећу да размишљам.

Да ли сте детаљније упућени око продаје бивше централе на реци Градац?

Знам да је од предузећа "Вујић" простор рибњака на коме се налази и некадашња хидро-центарала купило предузеће "Енерго-бајт" са седиштем на Убу. Назив предузећа наводи да има везе са електричном енергијом.

Тај простор је током осамдесетих година општина пренела на угоститељско предузеће "Слога", коју је у приватизацији купио Видоје Вујић.

Крајем осамдесетих година централа је обновљена. Купљена је нова опрема од предузећа "Север" из Суботице. Централа је радила око годину и по дана и пошто није била економски исплатива затворена је. Била је и мале снаге, око 80 киловата. Зграда је под заштитом Завода за заштиту споменика културе. Не знам да ли је нови власник тражио од завода под којим условима може да се бави некадашњом централом. Која узгред није била мини-хидроцентрала. Када је изграђена самим почетком 20. века, то је била нормална централа. Ни тада а ни данас не би наносила никакву штету јер је преливна. Из бране се део воде јазом одводио до машинске зграде и турбине.

И друге централе које су подигнуте крајем 19. и почетком 20. века у Лесковцу, Ужицу, Бајиној Башти, биле су такве. Око 20 таквих централа, које су означиле почетак модернизације Србије, урадио је проф. Ђорђе Станојевић, који је данас потпуно заборављен. 

Мијо Стојкановић

.