четвртак, 24 децембар 2020 14:51

Шансе Ваљева у послу с литијумом

Napisano

 

Изненађујуће, веће су него што шира јавност зна и очекује. У околини Лознице налази се једно од највећих светских налазишта литијума. То је драгоцени метал који ће у 21. веку имати велику примену у производњи батерија за електричне аутомобиле, мобилне телефоне и друге уређаје високе технологије. Ваљево поседује значајне компаративне предности за добијање фабрике литијумских батерија.

 

Председник Србије Александар Вучић, најавио је да Србија тражи партнере за фабрику литијумских батерија и електричних аутомобила или аутобуса. Ваљево би морало озбиљно да конкурише за фабрику литијумнских батерија, јер овде већ постоји знање о технологији за производњу акумулатора, постоји фабрика, Лозница је релативно близу, веза са аеродромом у Београду ускоро ће бити јако добра.

 

Литијум се налази у минералу јадарит. Резерве код Лознице процењују се на 118 милиона тона. Узевши у обзир и друга налазишта литијума у Србији; наша земља поседуује 10 одсто светских резерви овог метала. Стручњаци литијум означавају нафтом 21. века, чак и значајнијим од тога.

 

Када је председник Вучић обзнанио да Србија тражи партнере за поменуте фабрике, одмах су се јавили заинтересовани градови. Тако је Врање истакло  кандидатуру за фабрику литијумских батерија.

 

Мр Предраг Вулетић, до пензионисања задужен за развој квалитета у Крушик-Акумулаторима, доживео је ту кандидатуру као могуће неправедно заобилажење Ваљева. Сео је и написао писмо на највишу адресу, образложивши предности Ваљева.

 

Био је изненађен када је добио позив за састанак код генералног директора Крушика, на коме су били и представници Министарства одбране. Углавном, договорен је састанак у Београду, на коме је, поред представника Крушика и Министарства одбране, учествовао и проф. др Дејан Илић, акционар угледне компаније ВАРТА.

 

На том састанку, и то нам говори о увећаним шансама Ваљева, одржаном у октобру прошле године, све стране су показале заинтересованост за производњу литијум јонских батерија, уз констатацију да се у "предметној инвестицији очекује значајније учешће Републике Србије".

 

Проф. др Дејан Илић је акционар компаније ВАРТА, са преко 600 званично регистрованих патената у области хемијских извора струје. Тада је исказао  недвосмислену заинтересованост за успостављање модерне производне линије  јонских батерија у Ваљеву. У формирању технологије за нову фабрику били би кориштени проналасци проф. Илића

 

Тај састанак био је много конкретнији прецизнији од ових наших овлашних навода. Задржавамо се на томе да евентуално не би отежали изгледе Ваљева у реализацији овог значајне идеје.

 

У новембру ове године из министарства је преко мр Предрага  Вулетића, професору Илићу потврђено да заинтересованост за производњу литијумских батерија у Ваљеву и даље стоји.

 

Руководство Ваљева би морало да пуном снагом, колико је у њиховојх моћи, потпомогне ову идеју. То јесте велики испит, али је, такође, истина да се слава стиче на великим и тешким утакмицама, а не на пријатељским или утакмицама треће лиге.

 

Ово иначе није први покушај Ваљева да заснује посао с литијумским батеријама. Крајем осамдесетих година прошлог века висока делегација је посетила француски град Поатје у коме је постојала и постоји врло престижна фабрика литијумских батерија. Тада је потписан и одређени уговор о отварању фабрике, додуше не у Ваљеву, него из одређених у Лајковцу. О томе је у својој документарно-прозној књизи "Операција на отвореном срцу" писао, пре неколико месеци преминули Владимир Урошевић, члан тадашње делегације и дугогодишњи директор Акумулатора. Као што се зна до реализације тог пројекта тада није дошло.

 

Шта би за Ваљево значила фабрика литијумских батерија? Најпре, нова радна места чији број се не може поуздано предвидети, јер су велике светске компаније најавиле увећана улагања у производњу електричних аутомобила, а о мобилним телефонима и другим уређајима у перспективи не треба трошити речи. Затим би се због литијума, можда, коначно, довршила и пруга Ваљево-Лозница и био поправљен пут до тог града.

 

 

Милоје Илић Рус и

Мијо Стојкановић

 

 

.

Pročitano 830 puta Poslednji put izmenjeno петак, 25 децембар 2020 10:08

2 komentara

  • Link komentara мр ПредрагМ.Вулетић четвртак, 24 децембар 2020 20:28 napisao/la мр ПредрагМ.Вулетић

    Ni-Cd нису застареле већ имају стабилну тражњу (видети U.S.Market 2016-2027)функционишу у широком температурном опсегу посебно на ниским температурама,отпорне су на препуњавање и дубоко пражњење и лаке за одржавање,што их квалификује за примену посебно на Железници.Крушик ради и сребро цинк батерије за стартовање МиГ-ова.др Дејан Илић је највећи ауторитет посебно за литијум полимер батерије чији је аутор и нико још није успео да их копира али и за литијум јонске и није узалуд био више пута менаџер године у Немачкој и као што је колега исправно приметио даје важност и озбиљност овом пројекту као и еколошкој безбедности.Сагласан сам да све чине људи али њих има али нису добро распоређени.Нема их у пољопривреди јер је све више старачких домаћинстава.
    Иначе др Дејан Илић је 2007 хтео да купи Крушик Акумулаторе али је опструисан од кусих и репатих јер су куси хтели да постану власници а репати у жељи да их спрече довели нечастиве, који су урушили најуспешнију ваљевску фирму.

  • Link komentara Бранко Матић четвртак, 24 децембар 2020 16:29 napisao/la Бранко Матић

    За поштовање је иницијатива ме Вулетића и Крушика, а присуство др Илића указује на важност и озбиљност теме. Ипак до фабрике батерија је далеко јер још нема ни рудника. Потребно је узети у обзир још неке ствари:
    1. Пут Ва-Ло је успешно реконструисан али су кривине углавном остале; велики камионски обим превоза материјала за фабрику у Ва би угрозио безбедност саобраћаја, изазвао убрзано пропадање пута а само једна несрећа била страшан еколошки акцидента.
    2. Пруга Ва-Ло је нерентабилна и вероватно никад неће бити изграђена.
    3. У Крушик Акумулаторима су прављени Ni-Cd акумулатори а то је другачија и сигурно застарела технологија. Такође искуство чине људи, а њих, бар радно активних нема.
    4. Неизвесно је питање еколошке безбедности евентуалне фабрике, а Ваљево је ионако довољно загађено.
    5. Та фабрика ће сигурно бити високо аутоматизована и неће имати велики број радних места.
    Ово су неке од чињеница против изградње фабрике у Ва. Иако ми све личи на ону народну, да сечемо ражањ а зец још у шуми, приликом одлучивања треба увек сагледати чињенице и ЗА и ПРОТИВ.
    Пољопривреда и производња хране су најбоље области за ваљевску крај.

Ostavi komentar

перископ

 

  • Откуда мотка у рукама напредњака
    1 28. јун 2020.
    Откуда мотка у рукама напредњака
    1 28. јун 2020.
    Високи представници СНС протеклих неколико година поручивали су како они најбоље разумеју наш народ и како народ разуме и прихвата…
    1 28. јун 2020.
  • Земља звана Новак
    0 08. јул 2011.
    Земља звана Новак
    0 08. јул 2011.
    Имамо некога за понос и утеху.
    0 08. јул 2011.
  • Сва Србија у Ваљеву
    0 25. октобар 2016.
    Сва Србија у Ваљеву
    0 25. октобар 2016.
    Ради се о најбољим фолклорним и певачким групама, најбољим свирачима и певачима народних кола, игара и песама Србије, који су…
    0 25. октобар 2016.
  • Хуманитарна ревија борилачких клубова
    1 04. март 2018.
    Хуманитарна ревија борилачких клубова
    1 04. март 2018.
    Марко Јовановић, РК "Младост" Ваљевски борилачки клубови данас организују хуманитарну ревију под називом "Борба за живот". Приход су наменили обнови…
    1 04. март 2018.
  • Марко Јовановић на Светском форуму традиционалних спортова
    4 24. фебруар 2018.
    Марко Јовановић на Светском форуму традиционалних спортова
    4 24. фебруар 2018.
    Тренер рвача ваљевске "Младости" и кадетске репрезентације Србије, протеклог викенда је у турској Анталији је активно учествовао на Светском форуму…
    4 24. фебруар 2018.
  • Три медаље за "Младост"
    0 30. мај 2017.
    Три медаље за "Младост"
    0 30. мај 2017.
    На државном првенству за кадете у рвању грчко-римским стилом, које је одржано за викенд у Сомбору, рвачи ваљевске "Младости" освојили…
    0 30. мај 2017.
  • Јубилеј ваљевских рвача
    1 30. децембар 2016.
    Јубилеј ваљевских рвача
    1 30. децембар 2016.
    Фото: Жељко Бошковић У четвртак је свечано обележено 40 година рвања у Ваљеву. Свености у градској кући присуствовали су бројни…
    1 30. децембар 2016.