Некада није било тако. Возачи аутобуса би добили захвалност родитеља, васпитачице осмех, спортисте с медаљом би у њиховом граду, рецимо, примио председник општине. Чак ни мајке које су саме у тешким условима, па и у љутом сиромаштву, морале да одгајају и школују по двоје, троје деце, нико није називао херојима, нити је, нажалост, био спреман да буде посебно благонаклон и љубазан према њима, рачунајући ту и државне инстанце.

Такође, нас у Радио Ваљеву нико није сматрао херојима у време бомбардовања, нити је нама падало на памет да тако нешто очекујемо. А свако је од нас три месеца радио свакодневно по 12 сати, пропуштајући кроз своје руке и нервни систем све оне вести о убијеним људима, порушеним фабрикама, зградама и мостовима. Неки од нас су у тишини и у себи дуго после тога носили последице тако напорног и стресног рада.

Пре ове појаве интернета и уплива у јавност великог броја људи с правом на осуду и на сваку олаку и неутемељену критику на све могуће теме, некако се смтрало да је уобичајено да свој посао и дужност обављате савесно и најбоље што можете и знате, не сматрајући то посебним јунаштвом.

Јер, хероизам је појам који се користи када је реч о великом јунаштву и витештву. Када одређена особа уради неко племенито и храбро дело, а за то не тражи признање, поготово не новчано или материјално.

Полазећи од таквог става потписник овог текста је донекле погрешно и неправедно заступао мишљење да се претерује и у хероизму здравстених радника у време короне. Мислио је да је само дошло и њихово време да потврде свој позив, да оправдају углед који уживају и да покажу шта знају и могу.

Аутор текста је срећом демантован од двоје блиских људи који су имали несрећу да посећују ковид ординације у Дому здравља. Они су казали да лекари показују изузетну посвећеност, разумевање и саосећајност према пацијентима. Да су потпуно свесни озбиљности сиртуације. Да у свакој смени ради шест ординација, да је организација пријема пацијената добра, упркос великом броју људи којима је требао преглед. У просеку пред Домом здравља знало је бити и по 500 људи дневно. Када на вас дође ред медицинска сестра би вас водила до прве слободне ординације. Нико није пролазио преко реда.Сестре су биле организоване, ефикасне и љубазне. Не заборави да то траје од марта, речено ми је.

Волели бисмо када би такав однос према пацијентима и таква организованост остали и након што ова пандемија прође. У Стоматолошкој амбуланти владала је иста таква организованост.

Јер, не треба сментнути с ума када је наше здравство, пре неколико година, две године заредом проглашавано најлошијим у Европи. Објашњење директора једне од престоничких клиника било је да то није због наших нестручних лекара или застареле опреме, већ због односа према пацијентима. Само толико.

Охрабрујућеје да је наше здравство, које чине људи, лекари, сестре, техничари, возачи, положило овај тежак и важан испит. Тиме су, пре свега лекари оправдали и веома висок углед који су уживали и уживају код нашег обичног, радног света који се не може позвати на свој утицај када пође код лекара. Као што то могу политичке јуноше којима се закаже преглед у тачно одређено време и ослободи се пролаз до лекара од нежељених препрека.

Надамо се да је садашњим односом највећег дела здравствених радника према пацијентима избрисан и ружан утисак, који су раније остављале неке од њихових колега, не оправдавајући високо уважавање које су грађани имали према лекарској професији.

Шта можете мислити о лекару у ужичкој болници код кога сте тошли да се распитате за изгледе тешко болесног оца, који је могао у том моменту да пређе само неколико корака, а он од вас изричито тражи да гарантујете да отац неће побећи из болнице. Како то може извести, када је скоро непокретан? Назваће такси и они ће му то учинити, био је лекар истрајан у својој неувиђавности, да не користимо тежу реч.

Или вас, овде у Дому здравља, лекарка, већ у годинама, пошаље на комисију у филијалу здравственог осигурања, која треба да утврди да сте у протеклих неколико дана били тешко болесни од грипа и приковани за кревет.  И чим сте могли на ноге јавили сте се лекару, тј. њој. Зар се то не види докторка на мени да сам био болестан? Сада сте болесни, то се види, али сте протеклих дана можда били у Немачкој, а ја да вам неоправдано дам боловање? Па се касније чудила када је комисија, наравно, потрвдила да сам тада, пре доброг броја година, и претходних дана заиста био болестан.

До медицинских сестара које се знају понашати као да су задужене да вас доведу у ред и дисциплинују, а не да покажу поштовање и предусретљивост.

Тако да смо охрабрени понашањем наших лекара и медицинских сестара према пацијентима у доба короне, кажемо, по поузданим сведочењима. И пожелели бисмо још једном да такав однос и остане када све ово прође. У ствари залажемо се само да се свуда и увек поштује човек.

Мијо Стојкановић