Илда и Шабан Шаулић, напунили би синоћ много већи простор од Градског трга у Ваљеву. Никада људи на том простору нису били збијенији једни уз друге. Дочек православне Нове године протекао је у веселој и мирној атмосфери, с ватрометом у поноћ. Градоначелник је пожелео грађанима срећу у Новој години. Радикали, иако су најављивали, нису реметили прославу.
"Зашто сте посудили новац од зеленаша и сада губите кућу?" "Једноставно, морао сам. Обавезе ме биле притисле, а дуго нисам имао посао. Нисам знао шта да радим". Зеленаштво је злокобна појава међу нама. А портали, полемичари и критичари, баве се ефемерним питањима.
Господ Христос је рођен у витлејемској пећини, а не у некој богатој палати, међу овцама и јагањцима. Те ноћи за Деву Марију и њеног законитог супруга Јосифа,пристиглим из Назарета, није било места у витлејемским кућама и гостионицама. Пастири и мудраци са Истока донели су Му у пећину скромне дарове.
Ово је главна улица Ваљева сат времена после поноћи. Тиха и лепо окићена улица, као што су то били и главни градски тргови. Грађанима Ваљева "Ваљевска искра" жели срећну Нову 2018. годину. Што рекли мудри Кинези: "Не дао Бог да живимо у бурним временима". Нама је тога доста било. Желимо годину без личних, породичних или ширих друштвених потреса. Један тих живот у коме се може размишљати и планирати. А узбуђења да нам доносе рађање деце и унука, напредовање на послу, путовања и слично.
Пример је из прошлости, али речит и данас: не вежи се за људе, ко дошао, ко отишао. Колега из Радио Ваљева одлазио је да буде сувласник прве радио станице у Ваљеву
Међу упућенима се зна да радно место у просвети кошта толико и толико. То ми каже познаник који ради у просвети.
После сваке емисије о манастиру Ћелије, игуманија Гликерија би се јавила да каже каква је емисија била. Ниједан од ваљевских политичара, с којима смо објавили велике интервјуе у новинама, није позвао да каже да је интервју било добар или лош. Па и да захвали на избору и труду. Зашто мати Гликерија може, а политичари не могу да се јаве?
Опширније...
Недавно сам био на једној свадби. Тачније, домаћин је сутрадан код куће приредио поново ручак за комшије и најближу родбину. Ручак се уз музику продужио до касних вечерњих сати. Служио је само један конобар. Стално је био у покрету. Послуживао је пиће, постављао сто, сервирао храну, склањао посуђе са стола.
Питао сам недавно поново изабраног члана Градског већа да ли зна за какав посао за мог доброг познаника агронома. Мој познаник о коме сам својевремено писао у чланку “Агрономија - уклето занимање” је пристојан, поштен човек, није тек тако прошао кроз факултет, упућен је у материју, доакзао се, додуше на кратко, и радом на терену.
Немогуће је да сам баш толико лаковеран. Пре петнаестак дана у Горењу сам поверовао у оно што сам чуо својим ушима и видео очима. А то је да ће Горење градити још једну фабрику у Ваљеву. Фабрика ће по плану бити завршена за годину и по дана, запослиће нових 400 радника, укупна инвестиција износиће 20 милиона евра.