Центар Ваљева веома је лепо украшен уочи празничних дана. Има већ ко ће поставити питања колико то кошта, да ли је јавна набавка спроведена по закону, хоће ли бити дочека на Градском тргу. Ми хоћемо да пожелимо да грађане Ваљева под овим светлима и украсима мање море бриге и да имају мање терета на плећима.
Центар за вантелесну оплодњу Ваљевске болнице обележио је данас шест година постојања. Када је основан био је то први центар такве врсте међу регионалним болницама у Србији. Данас није једини али је најбољи. Триста четрдесет и седморо деце рођено уз њихову помоћ најбољи су доказ за то. И срећа њихових родитеља. Неки од њих чекали су на децу и по 16 година.
Деца немају времена за насилне видео игрице,за вређања по друштвеним мрежама. У школи у Бранковини има деце која припадају националним мањинама, мањинским верским заједницама, која живе у старатељским породицама. Никада та деца нису били изложена непријатностима, а камоли насиљу због своје различитости. Скоро сва деца пешаче по неколико километара до школе.
Драгослав Бокан: "Ја се надам да ми вечерас почињемо да зидамо будући споменик мајору Маџаревићу, да почињемо да постављамо таблу за неку будућу војну гимназију оне Србије какву сви ишчекујемо. Надам се да постављамо име неке будуће улице којом ће шетати наши потомци, а која ће се звати Улица мајора Маџаревића, тог светог ратника, највећег хероја Првог светског рата".
Површно говоримо да су наша села запуштена и напуштена. Зоран Трифуновић, руководилац Одељења за изградњу инфраструктуре града Ваљева, каже да се имања одржавају, да у сваком селу има великих фарми и лепих воћњака. Али да селима насушно требају путеви. Људи кажу: Дајте нам пут и не брините за нас. У овом моменту требало би асфалтирати, 50, 60, 70 километара путева.
Реч је о највећем живом, не само црногорском, сликару Урошу Тошковићу. Маестро има 86 година и није могао лично доћи у Ваљево. У његово име били су амбасадор Црне Горе у Србији Бранислав Мићуновић (на фотографији), и власник изложених 28 радова Момчило Моша Тодоровић. Он је отварање изложбе у Интернационалном студију учинио веома занимљивим.
Безочно је људе без запослења окривити да су сами криви што га немају. А то се дешава. "Како се ниси јавио пре неколико дана, имао сам нешто за тебе. Овако си сам крив", каже утицајан човек другом човеку који тражи посао. Овај одлази снужден, како је заборавио да се јави у последњих неколико дана, а толико је пута звао пре тога. Зар је толики баксуз. Нити је баксуз, нити је сам крив.
Опширније...
Ово је порука славног совјетско-руског филмског редитеља Андреја Тарковског. Има ли ова максима какве везе са вишесатним редовима и гужвама пред продавницама Лидл, и куповином хране у количинама као да ће је сутра нестати. Свакако да има. Ко би све требало да се стиди? Право је питање да ли се неко уопште стиди. На шта ћемо сутра личити.
Повод за овај текст налази се у честим телевизијским репортажама о паметној, лепој и пристојној деци која живе у очајно сиромашним условима. Често нам стижу позиви да слањем СМС порука помогнемо лечење неког тешко оболелог детета. Да ли је наша држава толико слаба да не може да ублажи несрећу тих људи. Могу ли наши изузетно богати људи да покажу мало више саосећања према њима?
Уређење корита Колубаре у дужини од четири километра кроз град највећа је инвестиција те врсте у Западној Србији. Завршетак радова донеће Ваљеву много мањи ризик од поплава. Становници насеља Колубара, између Железничке станице и реке, добиће нову улицу и стварно постати грађани Ваљева. Све то треба да буде завршено до краја априла идуће године.