Више је од годину дана од како су полуге власти у Ваљеву у рукама СНС и градоначелника Гвозденовића. Шта смо ново добили? Ништа. Немамо најављивани опоравак привреде и осетније смањење незапослености. Социјалисти раде као и раније: козметички улепшавају Ваљево. Али козметика није право лице. Што се стила управљања тиче, власт је  према грађанима охола и недоступна

Овог лета нећу ићи на море. Нисам сигурна ни како ће бити наредних година. Зато је време да почнем  да се сећам. Почећу с мојим најлепшим летовањем.  Зашто ми је летовање у лучком граду Бару остало у најснажнијем сећању?

Ово је недавно подигнут Видиковац у месту Гмила присјека на путу за Бајину Башту, после Пашине равни. Када год путујемо за Бајину Башту мој супруг обавезно заустави кола на том месту, ма колико журили да стигнемо кући. Рекао би да смо ступили на територију Успорене земље (то је за њега бајнобаштански крај) и да је грехота не застати, лишити се величанственог погледа, моћне тишине и лета великих птица изнад главе.

Шта је то у нама што нас наводи да се прикључимо безобразнима и бахатима а против нејаких и добронамерних, који, макар за тренутак, уклоне штит мргодности и неприступачнопсти са свог лица? Постоје ли закони надлежни за то?

Мој пријатељ Маринко Лугоња je  недавно основао Удружење за неговање традиције и културе ваљевског краја. Маринко жели да посвети Први светски рат, у коме је ваљевски крај имао велику улогу кроз Церску и Колубарску битку и Ваљевску болницу. Жели, ради нас данас, да реафирмише вредности које су носиле српску војску, састављену претежно од сељака, као и највећи део ондашњег  друштва до сензационалне победе која је задивила свет

Јан Ризли, председник светске организације ротари клубова данас је посетио Истраживачку станицу у Петници.  Састао се уједно са ротаријанцима Ваљева, Шапца и Лознице. Ротаријанци су хуманитарна организација. Има их 1 200 000 у свету. У Србији делује 57, а у Црној Гори седам клубова. Делом су екслузивна и затворена организација.

. 

Нисам био у Ваљеву ових дана. Зато са закашњењем сазнајем новости. Али склоност ка коруптивности и покушај забијања главе у песак стално су ту. Нимо закаснили.

Проф. Владушић и Иван Забрђан

Овако је синоћ у дворишту Библиотеке говорио др Слободан Владушић, професор на Филолошком факултету у Новом Саду. Као и Милош Црњански проф. Владушић би волео да може на крају да каже: Испунио сам своју судбину, живео сам храбро и урадио сам све што је требало. Проф. Владушићу се веома допала атмосфера у дворишту Библиотеке. Он је говорио неуобичајено храбро, упозаравајуће и позвао је да се повежемо и да поправљамо лоше стање.

Има томе две године како се  десетак радника из Ваљева вратило из Русије преварени од послодавца из Србије. Међу радницима је био и младић од 19 година, још скоро дечак. Преварен је на првом животном кораку. Сетио сам се овог младића слушајући вести о хапшењима због примања мита, узимања провизије, фалсфиковања. Једни прокоцкају шансу, други не могу да је добију