Ваљево данас нема ни изблиза ондашњу привредну снагу, а и Србија је свеукупно слабија него онда. Тако да то доба  може да буде пример за угледање, циљ коме се тежи, реално ондашњи полет тешко је достићи.

Уосталом Ваљево је изгледом данас сасвим пристојан град; насушно је потребно да се осетно смањи број незапослених. У једном од ранијих текстова ми смо писали да у постојећем контексту тај посао превазилази снаге градоначелника.  Потребна му је помоћ оно неколико људи из Ваљева који имају утицаја на републичком нивоу власти. Градоначелникова улога би била да одлучније тај напор затражи од њих.

Ми овим текстом желимо да укажемо да постоје и друге сфере у којима би градоначелник могао да делује, да се обрати и помогне "заборављеним људима" Ваљева.

Рецимо: по подацима с најкомпетентнијег места, тадашњег директора Здравственог центра, на подручју Колубарског округа има око 18 000 грађана без здраственог осигурање. Имајући у виду број становника Ваљева, половина од тог броја сигурно отпада на Ваљево. Ти људи се отежано лече, не могу да купе лекове, не могу да плате болничко лечење. 

Ми знамо да је градоначелник свестан тог проблема, некима од тих људи и лично помаже. Знамо, такође, да је решавање тог остељивог питања у надлежности Републике и закона, али иницијатива би могла потећи одавде. Могло би се и надлежнима и тим људима казати да се тај проблем више не може толерисати.

Сведочено нам је, од тада надлежне особе, да је велики број старих људи заборављен по нашим селима. Стари су, немоћни, потребна им је помоћ, али нису нигде евидентирани. Предлог је био да секретари месних заједница попишу прецизно старе људе и да то доставе градској управи.

Могло би се постарати да ови јавни радови буду праведнији, да одабир ко ће добити посао да чисти, мете, копа, или ради повремено у библиотеци не припада странкама.Да агроном, да би добио прилику да неколико месеци ради у Видраку не мора да тражи политичку везу. А то се догађа.

Требало би показати пажњу, осетљивост и благонаклоност за те људе. Да градоначелник то није у стању не бисмо ни писали овај текст. Што рекао председник САД, Доналд Трамп: "Заборављени људи Америке никада више не смеју бити заборављени". То се упамтило.

Узгред ко шири гласине да градоначелник намерава да се повуче са тог места. То је већ стигло до сасвим озбиљних људи. Као: др Гвозденовић је пробао, видео да томе није дорастао, па се сада добровољно повлачи у корист неког способнијег. Шта може бити одговор на такве гласине?

Мијо Стојхкановић

.