И тако смо се једног јутра, крајем октобра, обрели на београдском аеродрому. По сунчаном дану Србија је до мађарске границе личила на најлепшу шарену башту.

У Москви хотел "Београд", крај Министарства спољних послова СССР-а. Огромни Црвени трг на коме је мој супруг, новинар, одмах отишао да обиће гробове Јосифа Стаљина и Џона Рида. Прелепа, кубетима раскошна Црква Василија Блаженог, Оружана палата, музеј руских царева: кочије с којима су цареви одлазили на крунисање, одећа, накит, минијатурни воз од злата, чувена Фабержеова јаја украшена дијамантима. На улицама загледам руске жене. Са задовољством примећујем да оне више загледају мене.  На Малом Арбату студенти нам показују кућу у којој је тада живео Булат Окуџава, чувени песник и кантаутор. Вечерамо у веома отменом ресторану "Арбат". Пешке се враћамо до хотела. Вече је пријатно-свеже. Допада ми се овај град, волим што сам овде, волим човека поред себе.

После пет дана у Москви, ево нас у Лењинграду. Огромни и отмени хотел "Лењинград". Један зид наше собе је цео у стаклу. Видимо реку Неву и крстарицу "Аурору", укотвљену на другој обали. Са "Ауроре" су испаљени први пуцњи, који су означили почетак Октобарске револуције, каже мој супруг. 

Московски метро је најлепши на свету, али лењинградски не заостаје нимало. Град је беспрекорно чист. Невски проспект је предиван за шетњу. Исакијевски сабор, бескрајни Ермитаж са делима највећих светских сликара. Два дана заредом ишли смо у Ермитаж, а људски век је мало да се све разгледа. Канали и мостови. Није Лењинград тек тако назван Венецијом севера. Помислих: како овде не бити срећан. Онда се одмарамо гледајући Неву и блиставо осветљену "Аурору". Дуго и лепо ћутимо. Супруг ме потом узима за руку и шапуће да кревет на свадбеном путу не служи само за спавање. Следим га.

У Москву се враћамо ноћним возом. Четворочлана породица Трофименко, којој смо донели поклоне од родбине из Ваљева, дошла је на станицу да нас испрати. Опростили смо се као са најрођенијима. У ноћи посматрамо светла сеоских кућа поред пруге.

У Москви је захладнело. Лет за Београд касни два сата. Почиње да промиче снег. У Београду је било чак 18 степени у плусу. Преспавали смо у хотелу и сутрадан дошли у Ваљево.

Још увек ме јаке емоције вежу за то десетодневно путовање. Не бих их дала ни за какве паре. Вредније су од тога. И греју ме.

Ружица Стојкановић