Или подаци: 30,7 ученика је вређано и називано погрдним именима, 15 % их је трпело претње и застрашивања; 16 одсто је трпело батине. Двадесет седам одсто наставника у београдским основним школама било је изложено директним претњама, физички нападнуто од стране ученика било је 7,5 одсто наставника, 13 одсто их је претрпело претње изван школе. Подаци су од УНИЦЕФ-а, добијени анкетирањем 58 000 ученика.

Социолози када говоре о узроцима вршњачког насиља држе се поремећаја у друштву и у породици. Мада би и саме школе имале шта томе да додају. Нису ни оне потпуно недужне у томе шта им се збива у двориштима и учионицама. 

Током наредних неколико месеци ми ћемо се подробније бавити узроцима вршњачког насиља, а у овом моменту пренећемо текст сарајевског новинара Аднана Балте, објављен у београдској "Политици" 2016. године о самоубиству четрнаестогодишњег Махира Раковца из Сарајева. Махир је био жртва деце из тзв. транзицијске елите.У каквој је сличности по узроцима самоубиство дечака из Сарајева са самоубиством његовог вршњака Алексе Јанковића из Ниша.

Спасавање душа

Самоубиство  Махира Раковца из Сарајева, средином децеммбра, скоком са крова зграде у којој је становао, жестоко је уздрмала целокупну јавност у БиХ. Дечак је жртва тзв. вршњачког насиља.Кад више није могао поднети свакодневна малтретирања и понижавања својих школских другова, увукао се у себе, учаурио се, како је рекла његова мајка, и када крхка дечја душа није могла наћи излаз, одлучио се на скок у смрт.

Покушао сам наћи сличност између ове смрти, са идентичним чином његовог вршњака Алексе Јанковића, који се бацио са прозора зграде у којој је становао, у Нишу 2011. године. Алекса је, такође био жртва вршњачког насиља у школи. Међутим, сличности је мало, осим да су обојицу малтретирали школски другови. Алекса је био жртва беспризорних дечака из проблематичних и растурених породица, које је одгајала улица, а Махир је жртва деце из "виђенијих сарајевских породица".

Тек након Махирове сахране у јавности се сазнало да је син професорице Алисе Махмутовића и др Дубравка Ловреновића, универзитетског професора. Школа у коју је ишао је приватна, с малим бројем ученика у одељењима,званично Међународна основна школа, познатија као турско-босанска школа. Небошњачка деца и деца из мешовитих бракова су у овој школи изузетак. Из отвореног писма мајке преминулог ученика видљиво је да Махир није хтео да оптерећује свог поочима Дубравка, којег је јако волео, али након његове смрти поједини ученици су изнели истину на видело: Махир је називан различитим погрдним именима: Влашче, фра Караловро (по очуху Ловреновићу), а мајку су пред њим називали најпогрднијим именима. Уз све то Махира су школски другови силовали оклагијом.

Пре 12 година на три сарајевска гробља за једну ноћ полупана су мацолама 32 надгробна споменика од којих је трећина била из 19. века. Споменици су са католичког, православног и партизанског гробља. Починиоци су већ следећег дана ухапшени. И ту настаје проблем: отац једног је декан факултета, отац другог главни уредник у новинама, отац трећег високопозиционирани члан странке.

Тадашња председница Скупштине Сарајевског кантона Мелиса Алић (гимназијски професор), на конференцији за медије објаснила је да су то, иначе фини момци који су мало попили, па, ето, урадили нешто што није требало. Младићи су амнестирани.

Махир је био примеран ученик и хтео је пред родитељима да сакрије своје огромне проблеме. То га је коштало живота. Његов поочим каже да је Махир жртва деце из тзв транзицијске елите. Његови родитељи желе да оснују фондацију "Махир и Алекса" и да на тај начин скрену пажњу на регионални проблем вршњачког насиља. Па и да помогну, како рекоше, у спасавању дечјих душа.

М. Стојкановић

Овај текст је део пројекта "Вршњачко насиље доноси несрећу". Пројекат је суфинансиран од стране града Ваљева са 190 000 динара.

.