Стара руска легенда казује да је у ноћи Христовог рођења, звзда водила мудраце са Истока све до пећине у којој се налазила Богородица са Христом. Они су се поклонили тек рођеном Цару славе, и даровали га златом, смирном и тамјаном. И пастири су се поклонили Цару славе, приносећи своје дарове.

Изнад пећине у којој је Христос рођен расла су три дрвета: бор, кедар и јела, које је обасјала светлост Христовог рођења, па су пожелели да и они дарују Богомладенца. Кедар је затресао грану и пред пећину су пале његове иглице препуне дивног мириса. Бор је спустио најлепше шишарке, а сирота јела је горко плакала, јер није имала мирисног уља у иглицама, а ни шишарки. Јелкине сузе је видела Велика звезда и због њене скромности, смерности и велике жеље да дарује Богомладенца, поставила је једну звездицу на врх јелке. Сва радосна, јелка се поклонила Богомладенцу и спустила звездицу пред пећину. Христос се осмехнуо. Од његовог осмеха читава јелка је постала сјајна и искричава, обавијена блиставом светлошћу. Зато се и данас јелка кити светлуцавим украсима. На њен врх се ставља звездица као знак и знамен љубави према Христу.

Кићење јелке је општехришћански обичај. И зато је важно да се зна зашто се то ради. Не кити се јелка за календарску Нову годину, него за Божић (Нова година се слави осам дана после Рождества Христовог). А дарови испод јелке су подсећање на Христово рођење, на највећи дар који је људима икада дат.

Руска бајка

.