четвртак, 29 октобар 2020 10:20

Све прекрије рузмарин и заборав

Napisano

 

Толико је знаменитих људи неправедно прекрио заборав, а дали су важан допринос српској култури и науци или су били велики добротвори и хуманисти. Зашто онда не би био заборављен Десимир Вукосављевић из Брезовица који је својевремено "само" променио комплетан кров на манастиру Грачаници и подигао са својим људима правцати Дом културе у свом селу.

 

Десимира није заборавио његов синовац Јован са којим макар једном недељно негде попијем кафу и надасве занимљиво разговарам. Јер је Јован веома обзиран, културан и начитан човек. Он вероватно највише чита у Ваљеву, сваког дана најмање по четири сата. И тако 35 година уназад.

 

Тако да највише разговарамо о књигама и писцима. Као и о равнодушности и неправедности који су наткрилили свет.

 

Јован тако јуче каже да му је незамисливо да су такви писци као Војислав Лубарда, Младен Марков, Слободан Селенић, па и Киш, потпуно заборављени. А ти наши писци припадају светском књижевном врху.

 

Ја кажем да је још Достојевски написао да су морално најбољи људи у социјално најгорем положају. Узми нас, рецимо. (уметнем да би се мало разведрили.) Неки од њих су зато предузели конкретне кораке па су завршили пред стрељачким стројем или у Сибиру. Па се ти побуни против силе, пријатељу.

 

Па сва та нетрпељивост, грубост и понижавање људи у нашем јавном простору. Инспиратори, а зна се ко има средства да то буде, ако се не зауставе или ће изазвати грдну невољу или ће претеравши обезвредити и себе и своју политику.

 

С друге стране тужне су слике сиромашне деце која најчешће живе у разбијеним породицама, у очајним условима. То су скромна, пристојна, лепа, васпитана деца, добри ђаци. Добром вољом власти, богатих људи, хуманитарних организација, услови у којима та деца живе могли би се поправити за кратко време и на достојанствен начин.

 

Јован тада помене свог стрица Десимира Вукосављевића, који је био успешан грађевински предузимач. Десимир је почетком осамдесетих година са својим људима променио комплета кров на манастиру Грачаници. Кров је прокишњавао, вода се сливала низ зидове и постојала је опасност да фреске буду трајно уништене. Јован каже да је председник Црквеног одбора био тада Миле Стојић, син познатог равногорца из тог краја, што је додатно одбијало надлежне да заштите манастирску цркву.

 

Десимир је окупио своје људе, којима је уредно платио рад на манастиру, купио неопходан материјал и прионуо на посао, не тражећи ни динара за све то. Тако је манастирска црква  добила нови кров и фреске су биле заштићене.

 

Јован, такође, прича да је његов стриц 10 година раније осмислио и нацртао план за Дом културе у Брезовицама. Опет је довео своје људе да раде, али су помагали и многи мештани. Материјал је давао ко је шта могао и имао. Био је изграђен веома леп дом, који је имао салу са бином за приредбе, представе и игранке. У сали су били постављени столово за стони тенис. Дом је имао и библиотеку са новинама и књигама. У приземљу се налазио бифе са опрекрасним шанком. Било је то изузетно лепо и култивисано место за окупљање сеоске омладине, наравно и одраслих који су то желели.

 

По свему судећи Десимир је био талентован за тај посао, који му је лако ишао. Урадио је, између много чега другог, и зграду Универзитета "Сингидунум" у Ваљеву, једно лечилиште у Игалу, многе зграде и куће на Дивчибарама. Био је талентован и за живот који је лако носио.. Није био стегнут човек ни у кући ни у кафани. Према својим радницима односио се врло коректно. Једном од њих помогао је да у селу изгради кућу од темеља до крова. Довео је своје преостале раднике да помогну, материјал заостао на претходним градилишима допремио је за кућу свог радника. Наравно, све бесплатно, каже Јован.

 

Десимир Вукосављевић је преминуо 2001. године. Имао је тада 61 годину и био још увек у пуној снази.Тако да није дочекао да види како  Грачаница нестаје под водом, ни како се Дом за културу у Брезовицама урушава због прокишњава и како је на крају и срушен.

 

Овај скромни текст је покушај супротстављања (узалудан, наравно) неправедном забораву. И да мало станемо уз Јована у његовом лепом сећању на стрица, који је то сећање сасвим заслужио.

 

 

Мијо Стојкановић

 

 

.

 

 

.

 

 

 

Pročitano 756 puta Poslednji put izmenjeno четвртак, 29 октобар 2020 14:33

Ostavi komentar

перископ

 

  • Петница, лепо и неопходно место
    0 30. јул 2021.
    Петница, лепо и неопходно место
    0 30. јул 2021.
    У данима када температура лако прелази 35 степени, пожељно је указати на постојање СРЦ "Петница". Својим изгледом и функционисањем базени…
    0 30. јул 2021.
  • Почасни грађанин Ваљева
    0 27. јул 2021.
    Почасни грађанин Ваљева
    0 27. јул 2021.
    Одлука о томе донета је данас на седници Скупштине града. Образложење градоначелника Лазара Гојковића: "Председник Србије Александар Вучић одлучујуће је…
    0 27. јул 2021.
  • Непотребна саопштења
    0 13. јул 2021.
    Непотребна саопштења
    0 13. јул 2021.
    Не можете, а и штетно је, сваку опозициону реч затрти у корену. Тиме, не само ваше присталице подстичете на јед…
    0 13. јул 2021.
  • Србија ће васкрснути
    0 29. новембар 2018.
    Србија ће васкрснути
    0 29. новембар 2018.
    Драгослав Бокан: "Ја се надам да ми вечерас почињемо да зидамо будући споменик мајору Маџаревићу, да почињемо да постављамо таблу…
    0 29. новембар 2018.
  • То сам ја: Санда Јанчић Ранковић
    0 29. април 2017.
    То сам ја: Санда Јанчић Ранковић
    0 29. април 2017.
    САНДА ЈАНЧИЋ РАНКОВИЋ: новинар, економиста, политичар. Страст младости - омладинско новинарство на радију. По струци економиста: пет година била директор…
    0 29. април 2017.
  • Лицемерјем на песнике
    1 17. септембар 2016.
    Лицемерјем на песнике
    1 17. септембар 2016.
    Увек сам спреман да станем на страну људи који се у Ваљеву баве уметношћу. Јер се ради о скромним и…
    1 17. септембар 2016.
  • Хуманитарна ревија борилачких клубова
    1 04. март 2018.
    Хуманитарна ревија борилачких клубова
    1 04. март 2018.
    Марко Јовановић, РК "Младост" Ваљевски борилачки клубови данас организују хуманитарну ревију под називом "Борба за живот". Приход су наменили обнови…
    1 04. март 2018.
  • Марко Јовановић на Светском форуму традиционалних спортова
    4 24. фебруар 2018.
    Марко Јовановић на Светском форуму традиционалних спортова
    4 24. фебруар 2018.
    Тренер рвача ваљевске "Младости" и кадетске репрезентације Србије, протеклог викенда је у турској Анталији је активно учествовао на Светском форуму…
    4 24. фебруар 2018.
  • Три медаље за "Младост"
    0 30. мај 2017.
    Три медаље за "Младост"
    0 30. мај 2017.
    На државном првенству за кадете у рвању грчко-римским стилом, које је одржано за викенд у Сомбору, рвачи ваљевске "Младости" освојили…
    0 30. мај 2017.
  • Јубилеј ваљевских рвача
    1 30. децембар 2016.
    Јубилеј ваљевских рвача
    1 30. децембар 2016.
    Фото: Жељко Бошковић У четвртак је свечано обележено 40 година рвања у Ваљеву. Свености у градској кући присуствовали су бројни…
    1 30. децембар 2016.