После литургије размењујемо благе и  пуне добрих намера речи.  Сетих се митрополита Амфилохија: "Ако је крштење облачење у Христа, онда је литиргија исуњење Христом Две хиљаде година хришћанства у сат и по литургије". С разлогом сам се сетила тих речи. Тако је било и за време славског обеда у манастирској трпезарији. Игуманија Нина је стигла да се свакоме присно обрати, макар на кратко.

Заједно смо Славица, супруга свештеника Саше Ђурђевића који је саслуживао на литургији, њихове две кћерке Анастасија и Савина; пријатељ Маринко Лугоња, мој супруг и ја. У повратку девојчице желе да виде језеро и брану. Ту је већ пријатно прогрејало. На фотографији је Савина Ђурђевић.

Кажем како је ово веома леп дан, пун благодарности која ничим није помућена. И како желим да пуноћу овог дана поделим и са другима. Премного је неискрености, злобивости, ружних речи око нас. Овај дан је све супротно од тога.

"Свет у злу лежи", каже мој супруг. "Нико ти то неће читати. Немаш у тексту набоја, бола, огорчености, грдње на некога".

"Нека неће, али нека овај дан негде стоји. А можда ће неко и да прочита. Не буди малодушан, драги мој. Имај више вере и више наде", кажем.

Он ме гледа дугим погледом. Ја знам да је разумео, као што углавном и све друго разуме, и да се слаже са мном. Онда се осмехне и каже да је време да кренемо.

Ружица Стојкановић

.