Ја сам емигрирала у Канаду 30. децембра 1996. године. Претила је опасност да ми истекне виза, те сам спровела ту крупну одлуку. Чак се и мој отац противио, јер му је једино дете одлазило ''тамо далеко преко океана''. Дете је било амбициозна жена у средњим тридесетим годинама, са завршеним Електротехничким факултетом, којој је досадило да седи у добро стојећој београдској фирми и прима солидну плату за пар сати рада недељно. Како штрајкови по Србији нису уродили никаквим резултатима, ја сам осећала да је крајње време да реализујем своју идеју о ''напуштању земље'' и другачијем животу, ма шта то значило.

Носталгија или патриотизам? Свеједно. Обоје су увек ту. Међу нама у Аустралији има доста Срба, који су изузетно велике патриоте, а да нису ни рођени, ни дана живели у нашој дивној Србији. Некима то осећање буди чињеница да им је, ето, један од родитеља српског порекла. У то сам се недавно уверила када сам на послу упознала Маријану В. На вратима радње појавила се врло атрактивна средовечна дама ситније грађе. Не осврнувши се по радњи, пришла је газди да га поздрави. - Угледах те кроз излог. Дуго се нисмо видели па, ето, да свратим на кратко да ти се јавим. Како си? Шта има ново?- упитала је она. - Уобичајено. Доста се ради и добро је. Како је код тебе?- одговори газда. - Радим тренутно на два велика пројекта- опера и представа. Још увек сам у театру „Sydney Opera House“- рече Маријана уз широк осмех.

Путовао сам Русијом: најпре као дечачић од четири године, потом као дечак од дванаест, па као младић у двадесет седмој и најзад као зрео човек на почетку шесте деценије живота.

Мој, надам се не и последњи, боравак у Русији 2008. и 2009. године, иако везан за један пословни аранжман, завршио се вишемесечним путовањем по Русији и посетом мојим рођацима у Петрограду.

У понедељак 19. јула 2010. године у преподневним сатима churter летом Београд - Јереван кренуо сам у постојбину предака, далеку Јерменију. 

Опхођење у друштву је један од основних тестова лепог понашања. На основу тога људи пресуђују једни о другима и врло често се односе према другој особи онако како се она односи прeма њима. Особа која познаје правила лепог понашања требало би да буде умерена у опхођењу и да у свакој прилици сачува присуство духа.

Такође треба да избегава ласкање другој особи, без обзира на то о коме је реч. Свако заслужује да се према њему опходимо са дужним поштовањем, односно ни у којој ситуацији не треба да показујемо грубост или агресивност, понизност или прекомерену љубазност.

Лош утисак у друштву оставља претерана ћутљивост или, чешће, претерана причљивост. Особе које много причају углавном нису омиљене јер не пружају саговорнику прилику да дoђе до речи, односно, не слушају особу са којом разговарају. Правила лепог понашања истичу потрeбу да се пронађе мера, упоредити своје поступке са опхођењем других особа и кориговати сопствене поступке све док не дођемо до закључка да се сами понашамо онако како бисмо желели да се понашају и други.

Да је младост прошла прво нам покажу руке и деколте, али како де се то не види. Негујте руке, тако што намажите дебео слој вазелина, навуците мале пластичне кесице преко шака па онда ставите памучне рукавице. Урадите ово пре него што почнете да одмарате, или док гледате омиљени ТВ програм. Када скинете „паковање“ бићете изненађени мекоћом и изгледом ваших руку.

Прилично давно, у једном царству лицемерја, моћи и привилегија, једна жена је одлучила да послуша своје срце. Ана Карењина Лава Толстоја. Ана је била прелепа, дивна и ломна. Предала се до трагичног краја својој љубави и страсти према Алексеју Вронском. Немогуће је не волети Ану Карењину.

Треба слушати своје срце. Поготово када бирате неког с ким ћете делити живот и рађати децу. Не дозволите да вас забљесне варљиви сјај нечијег материјалног богатства или тренутне моћи. Зачас постанете заробљеница, а не господарица тих пролазних вредности. О томе је, већ, Ђорђе Балашевић рекао понешто.

Срце треба слушати и када онај кога сте изабрали престане да обраћа пажњу како је вама, како се осећате, шта вам се догађа, или како изгледате. Не треба да пристајемо на то. Пустимо срце да буде храбро.

Виталност, дуговечност и сексуална моћ иду руку под руку.

Научно је доказано да је сексуани капацитет мушкарца директно повезан са његовим здрављем, као и општим психофизичким стањем. Такође постоји директна веза између сексуалног здравља мушкарца и хране коју он једе. Мушка сексуална моћ је диригована ендокриним жлездама.

Ево шта можете да урадите да бисте одржали свој ендокрини систем и своје полне жлезде у добром стању – тако добром да буду витални све до краја живота.

Предраг Вулетић, оснивач прве опозиционе странке у Србији 

 ''Ја сам типичан пример неуспешног политичара. Срби су, ипак, луд народ, гласали су за оне који су им одузели девизну штедњу, а ми смо десетинама хиљада помогли да своје паре добију натраг. Тајна полиција је разбила многе странке па и моју Либералну странку. Шешељу сам послао писмо у коме му желим брз повратак у отаџбину, иако се не слажем с његовом политиком и он зна шта мислим о њему", каже за Ваљевску искру мр Предраг Вулетић.

Постојала је и још увек постоји у згради градске управе једна сала у којој се тадашњи председник општине, пре официјелне процедуре, саветовао о различитим питањима са различитим струковним профилима људи, између осталих и са културњацима. Позивао нас је тај председник често и лепо и разговарали смо, у сјајној атмосфери, о невероватним стварима и питањима развоја и уређења града, трговима, споменицима, рестаурацији Тешњара и садржајима у њему, утемељењу Тешњарских вечери, оснивању Модерне галерије, старим зградама у Ваљеву и њиховој рестаурацији, оснивању Завода за заштиту споменика културе, уређењу Бранковине, оснивању Истраживачке станице у Петници, новој згради за Библиотеку и Дом омладине, покретању манифестације „Песници словенских језика Десанки у част“, оснивању Џез фестивала, почетку „Дворишта“, и другим небројеним стварима којих се у овом тренутку не могу сетити.