Опхођење у друштву је један од основних тестова лепог понашања. На основу тога људи пресуђују једни о другима и врло често се односе према другој особи онако како се она односи прeма њима. Особа која познаје правила лепог понашања требало би да буде умерена у опхођењу и да у свакој прилици сачува присуство духа.

Такође треба да избегава ласкање другој особи, без обзира на то о коме је реч. Свако заслужује да се према њему опходимо са дужним поштовањем, односно ни у којој ситуацији не треба да показујемо грубост или агресивност, понизност или прекомерену љубазност.

Лош утисак у друштву оставља претерана ћутљивост или, чешће, претерана причљивост. Особе које много причају углавном нису омиљене јер не пружају саговорнику прилику да дoђе до речи, односно, не слушају особу са којом разговарају. Правила лепог понашања истичу потрeбу да се пронађе мера, упоредити своје поступке са опхођењем других особа и кориговати сопствене поступке све док не дођемо до закључка да се сами понашамо онако како бисмо желели да се понашају и други.