субота, 09 фебруар 2019 13:11

Момци из Сарајева

Napisano

 

Могло се догодити да се удам у Сарајево.Младић је био драг и шармантан. Написао је у писму:Када год пожелиш, спакуј кофере и ја ћу доћи по тебе. Нисам спаковала кофере. Осећала сам да то није моја судбина.Непуних пет година после тога у Сарајеву је избио рат.Да сам отишла тамо доспела бих не само у тешку, него и у врло компликовану ситуацију.

 

У Јулу 1987. године моја пријатељица Весна и ја кренуле смо на летовање у Будву.Путовале смо ноћним возом до Бара. Воз је био претрпан, али нама то тада није сметало. Са нама је било пуно младих људи са којима се лепо могло разговарати о свему. Чак и о књигама које смо тада читали.

 

У јутарње аутобусе за Будву било је, такође, тешко ући. Пропустили смо два аутобуса и тек у трећем возач нас је пустио да станемо одмах иза његовог седишта. У тих неколико реченица разговора ми смо казале да у Будви немамо обезбеђен смештај и да остајемо десетак дана. Возач је нама рекао да ће поразговарати са супругом да нас приме код њих, иако тог лета нису издавали собе. Супруга је пристала и тако смо се сместиле у веома фину породицу коју је поред брачног пара касних тридесетих година сачињавала и њихова дванаестогодишња кћерка. Спријатељили смо се тако да смо на летовању остале скоро двадесетак дана.

 

Будва је тих година била у узлету. О Граду театру навелико се говорило и писало, Трг пјесника имао је бројну публику, концерти и изложбе, такође. Једне вечери имале смо задовољство да, поред само још неколико особа,присуствујемо генералној проби Отела у режији Љубише Ристића и са сјајним Радетом Шербеџијом у насловној улози. Одмах сте голим оком, без да сте стручњак за позориште, могли да закључите да се ради о уметности и уметницима највишег ранга.

 

Негде на половини летовања упознале смо четири младића из Сарајева.Били су студенти и најбољи пријатељи.Један од њих, Иван, пришао нам је на плажи и запитао да ли он и пријатељи могу да нам се придруже. Питао је то пристојно и помало несигурно и ми смо пристале.

 

Момци су били забавни, шармантни и невероватно духовити. Дуго су се познавали и волели један другог. Шалили су се по цео дан на властити рачун, никога не позлеђујући.

 

Ускоро су се Младен и Неџад вратили у Сарајево због спремања испита. Весна је почела да се забавља са Синишом а ја сам се више дружила него што сам се забављала са Иваном. Рекао ми је да му се веома допадам и да сам ја била разлог што се усудио да нам приђе на плажи.Пуно смо шетали, разговарали и разменили по неку благу нежност. Стекла сам утисак да се ради о драгом, зрелом и културном младићу који зна шта жели у животу.

 

Иван ми је касније из Сарајева послао фотографију на којој испред зграде Пољопривредног факултета у рукама држи диплому. У следећем писму написао је како је мајци испричао да је на мору упознао девојку из Ваљева која му се допада и  да би је радо оженио. Госпођа је одмах рекла: "Мајка ју је на море послала, да се уда". То је Иван искрено и поштено написао. У истом писму стајало је и оно о коферима и да ће доћи по мене када му јавим.

 

Не знам да ли је госпођа била само посесивна или јој је сметало моје име, град и република одакле сам. У сваком случају њен страх био је безразложан и неправедан. Рекох, да сам и пре тог писма осећала да то није моја судбина. Тако да нисам спаковала кофере за пут у Сарајево.

 

У рано пролеће идуће године мој живот је кренуо сасвим другим током и то летовање и младићи из Сарајева постали су само део лепог сећања. Успомене су оживеле када се у Сарајеву догодио рат. Питала сам се шта ли је било са тим момцима.

 

Синиша, Србин, успео је на време да се склони у Америку.Иван, Хрват, отишао је у Сплит под окриље ујака тврдих националиста, како је о њима рекао још на летовању. (Накнадно сам схватила да ми је тај паметни младић на време дискретно саопштавао да тамо није све тако идилично како се то углавном мислило.)

 

Младен и Неџад су остали у Сарајеву. Не знам шта је са њима било за време рата.Надам се да су добро.

 

Из перспективе садашњих година: Корак лево или корак десно (само један корак) и ваш живот може потпуно другачије да крене. Корак лево, рецимо, може до крајности да вам закомпликује живот.

 

Корак који сам ја направила донео је током година пуно егзистенцијалних тешкоћа, али и пуно смислености и лепоте.У миру.

 

 

Ружица Стојкановић

 

 

Pročitano 1804 puta Poslednji put izmenjeno недеља, 10 фебруар 2019 01:19

Ostavi komentar

перископ

 

  • Ваљево је  знало бити суров град
    0 22. децембар 2023.
    Ваљево је знало бити суров град
    0 22. децембар 2023.
    У Ваљеву су, посебно од половине деведесетих до половине прве деценије 21. века, дизане сурове хајке против одређених људи. Међу…
    0 22. децембар 2023.
  • Са широког плана на животе скромних људи
    1 22. децембар 2023.
    Са широког плана на животе скромних људи
    1 22. децембар 2023.
    Др Владан Аџић пред очима аутора овог текста није успео да му закаже преглед на једној од очних клиника у…
    1 22. децембар 2023.
  • Ширење добре воље
    0 21. децембар 2023.
    Ширење добре воље
    0 21. децембар 2023.
    Младић на фотографији зове се Давид Станимировић. Улични је свирач из Београда. У Ваљеву се задесио пре двадесетак дана. Оног…
    0 21. децембар 2023.
  • Као вечност
    0 26. фебруар 2021.
    Као вечност
    0 26. фебруар 2021.
    По извештају за јуче преминула је једна особа, новооболелих 22, на респираторима седам пацијената, на болничко лечење примљено девет нових…
    0 26. фебруар 2021.
  • Подршка Александру Обрадовићу
    0 16. октобар 2019.
    Подршка Александру Обрадовићу
    0 16. октобар 2019.
    Демократска странка у Ваљеву и Локални фронт подржали су саопштењима Александра Обрадовића, узбуњивача из Крушика који је новинарима доставио податке…
    0 16. октобар 2019.
  • Живот у Сарајеву пред холокауст
    0 10. новембар 2016.
    Живот у Сарајеву пред холокауст
    0 10. новембар 2016.
    Представљен први том рукописа на јеврејско-шпанском језику Лауре Папо Бохорете
    0 10. новембар 2016.
  • Хуманитарна ревија борилачких клубова
    1 04. март 2018.
    Хуманитарна ревија борилачких клубова
    1 04. март 2018.
    Марко Јовановић, РК "Младост" Ваљевски борилачки клубови данас организују хуманитарну ревију под називом "Борба за живот". Приход су наменили обнови…
    1 04. март 2018.
  • Марко Јовановић на Светском форуму традиционалних спортова
    4 24. фебруар 2018.
    Марко Јовановић на Светском форуму традиционалних спортова
    4 24. фебруар 2018.
    Тренер рвача ваљевске "Младости" и кадетске репрезентације Србије, протеклог викенда је у турској Анталији је активно учествовао на Светском форуму…
    4 24. фебруар 2018.
  • Три медаље за "Младост"
    0 30. мај 2017.
    Три медаље за "Младост"
    0 30. мај 2017.
    На државном првенству за кадете у рвању грчко-римским стилом, које је одржано за викенд у Сомбору, рвачи ваљевске "Младости" освојили…
    0 30. мај 2017.
  • Јубилеј ваљевских рвача
    1 30. децембар 2016.
    Јубилеј ваљевских рвача
    1 30. децембар 2016.
    Фото: Жељко Бошковић У четвртак је свечано обележено 40 година рвања у Ваљеву. Свености у градској кући присуствовали су бројни…
    1 30. децембар 2016.