Министарство здравља јуче је на територији целе Републике организовало бесплатне превентивне прегледе. На подручју Колубарског округа прегледано је 747 грађана.  Када се зна да близу 20 000 грађана  нашег округа нема здравствено осигурање, ова акција онда добија више на значају. Министарство ће и убудуће наставити са овом праксом

ГОРАН ПЕТРОВИЋ, ветеринарски техничар, свакоднвно послом обилази неколико великих ваљевских села. Веома добро је упућен у сеоске прилике. Зато је прави саговорник о томе шта чека наша села и људе који у њима живе

Када сам супругу рекла о чему желим да пишем у овом тексту, он ми каже да поведем рачуна. Мисли да ме људи неће разумети на прави начин. Писаћу само истину, кажем. Коме може сметати истина. То није гаранција да ће те разумети и да те неће осуђивати, али ако ти је заиста стало, ти пиши, каже супруг.

"Учитељ мора надокнадити све оно што су родитељи пропустили, и надокнадити све оно што су родитељи искварили.  Не оставити дете равнодушним према злу - то је наглавније"

Београд је двадесет пута већи од Ваљева. Сходно томе за толико има више информативних гласила и новинара. Колико пратимо, а пратимо, међу њима је много  мање свађа и одбојности него међу ваљевским новинарима. Зашто је то тако и чему то води?

Више је од годину дана од како су полуге власти у Ваљеву у рукама СНС и градоначелника Гвозденовића. Шта смо ново добили? Ништа. Немамо најављивани опоравак привреде и осетније смањење незапослености. Социјалисти раде као и раније: козметички улепшавају Ваљево. Али козметика није право лице. Што се стила управљања тиче, власт је  према грађанима охола и недоступна

Овог лета нећу ићи на море. Нисам сигурна ни како ће бити наредних година. Зато је време да почнем  да се сећам. Почећу с мојим најлепшим летовањем.  Зашто ми је летовање у лучком граду Бару остало у најснажнијем сећању?

Ово је недавно подигнут Видиковац у месту Гмила присјека на путу за Бајину Башту, после Пашине равни. Када год путујемо за Бајину Башту мој супруг обавезно заустави кола на том месту, ма колико журили да стигнемо кући. Рекао би да смо ступили на територију Успорене земље (то је за њега бајнобаштански крај) и да је грехота не застати, лишити се величанственог погледа, моћне тишине и лета великих птица изнад главе.

Шта је то у нама што нас наводи да се прикључимо безобразнима и бахатима а против нејаких и добронамерних, који, макар за тренутак, уклоне штит мргодности и неприступачнопсти са свог лица? Постоје ли закони надлежни за то?

Мој пријатељ Маринко Лугоња je  недавно основао Удружење за неговање традиције и културе ваљевског краја. Маринко жели да посвети Први светски рат, у коме је ваљевски крај имао велику улогу кроз Церску и Колубарску битку и Ваљевску болницу. Жели, ради нас данас, да реафирмише вредности које су носиле српску војску, састављену претежно од сељака, као и највећи део ондашњег  друштва до сензационалне победе која је задивила свет