Безочно је  људе без запослења окривити да су сами криви што га немају. А то се дешава. "Како се ниси јавио пре неколико дана, имао сам нешто за тебе. Овако си сам крив", каже утицајан човек другом човеку који тражи посао. Овај одлази снужден, како је заборавио да се јави у последњих неколико дана, а толико је пута звао пре тога. Зар је толики баксуз. Нити је баксуз, нити је сам крив. 

Ово је порука славног совјетско-руског филмског редитеља Андреја Тарковског. Има ли ова максима  какве везе са вишесатним редовима и гужвама пред продавницама Лидл, и куповином хране у количинама као да ће је сутра нестати. Свакако да има. Ко би све требало да се стиди? Право је питање да ли се неко уопште стиди. На шта ћемо сутра личити.

Тамо где је некада радило око 1000 радника "Стефила", данас је у Индустријској зони, у 12 предузећа, запослено приближно 400 људи. Када се зна да је тај простор после пропасти "Стефила" био препуштен кршу и корову, данашњи изглед Индустријске зоне и производна живост у њој могу  се сматрати успехом. 

Стигло је озбиљно упозорење да ће песма "Догодине у Призрену", коју изводи Београдски синдикат и етно група Тrаг,бити уклоњена са јутјуб канала. Песма је посвећена невиним жртвама на Косову и Метохију с поруком да их никада не заборавимо и не осрамотимо у нади да ће Бог дати да нам се оне не понове.

Повод за овај текст налази се у честим телевизијским репортажама о паметној, лепој и пристојној деци која живе у очајно сиромашним условима. Често нам стижу позиви да слањем СМС порука помогнемо лечење неког тешко оболелог детета. Да ли је наша држава толико слаба да не може да ублажи несрећу тих људи. Могу ли наши изузетно богати људи да покажу мало више саосећања према њима?

Ништа ту није било од луксуза или још горе - кича. Столице су биле на точкиће и нестабилне, столови ниски и стари. Одмах до улаза налазило се велико, лепо огледало. На супротном крају био је као мали шанк. Најважније: Клуб је имао лепу атмосферу. Девојке су биле лепе и, мени се тада чинило, прекомерно горде.

Шеф државне корпорације "Росатом" Алексеј Лихачов позвао је стручњаке из Србије да учествују у међународном пројекту изградње најмоћнијег светског вишенаменског истраживачког нуклеарног реактора на брзим неутронима.

Већ два дана у већини црногорских градова траје кампања мржње "непознатог аутора" којом се преко плаката са натписом "Никад више 1918", отворено нишани на најављену прославу стогодишњице уједињења Црне Горе са Србијом.

-Да, у праву сте, укус није исти. Чоколада намењена тржишту ваше Брдовите земље има мање лешника и мање какаоа...И више заслађивача, и адитива...Али будите уверени: Наш истраживачки тим утврдио је да становници са ваших поднебља више воле овакав укус некако...некако вам више одговара.

Стеван Тонтић је добитник  награде за најбољу путописну књигу на српком језику у сезони 2017/ 2018. године. Награду додељује Матична библиотека "Љубомир Ненадовић" у Ваљеву. Одлуку жирија данас су саопштили директорка библиотеке Виолета Милошевић и библиотекар Иван Базрђан. Тонтићу ће награда бити уручена 18. септембра у Бранковини.