Деца немају времена за насилне видео игрице,за вређања по друштвеним мрежама. У школи у Бранковини има деце која припадају националним мањинама, мањинским верским заједницама, која живе у старатељским породицама. Никада та деца нису били изложена непријатностима, а камоли насиљу због своје различитости. Скоро сва деца пешаче по неколико километара до школе.  

Драгослав Бокан: "Ја се надам да ми вечерас почињемо да зидамо будући споменик мајору Маџаревићу, да почињемо да постављамо таблу за неку будућу војну гимназију оне Србије какву сви ишчекујемо. Надам се да  постављамо име неке будуће улице којом ће шетати наши потомци, а која ће се звати Улица мајора Маџаревића, тог светог ратника, највећег хероја Првог светског рата".

Површно говоримо да су наша села запуштена и напуштена. Зоран Трифуновић, руководилац Одељења за изградњу инфраструктуре града Ваљева,  каже да се имања одржавају, да у сваком селу има великих фарми и лепих воћњака. Али да селима насушно требају путеви. Људи кажу: Дајте нам пут и не брините за нас. У овом моменту  требало би асфалтирати, 50, 60, 70 километара путева. 

Реч је о највећем живом, не само црногорском, сликару Урошу Тошковићу. Маестро има 86 година и није могао лично доћи у Ваљево. У његово име били су амбасадор Црне Горе у Србији Бранислав Мићуновић (на фотографији), и власник изложених 28 радова Момчило Моша Тодоровић. Он је  отварање изложбе у Интернационалном студију учинио веома занимљивим.