Има 300 година како је човек остављен од науке, цркве и политике. Сви имају своје засебне, себичне интересе и обичан човек је сам. Никог од њих не занима његова права суштина и шта је човеку заиста важно и потребно. Тако да човек нема где главу своју наслонити. Ово је написао славни мађарски филозоф Бела Хамваш половином прошлог века. Шта се од овог не би могло односити на човека данас и овде. Могло би све.

Синоћ је на Тешњарским вечерима поп певачица Јелена Розга одржала одличан концерт. Било је присутно око 5 000 људи. Охрабрујуће је  изгледа што политичари, са обе стране, знају да народ овога пута не верује њиховим тешким речима које су размењивали ових дана. Иначе би било храбро позвати певачицу из Хрватске да наступи у Србији само дан након онакве  прославе Олује у Книну. 

Са разним људима разговарам о вредностима којима су прожети људи данас. Од тога ће зависити судбина друштва и државе у наредним деценијама. Припадник полиције у једној вароши ми о томе прича: Очеви се разликују. Један малолетном приведеном сину одмах каже: "Платићеш ми за ово", а други одмах: "Није то моје дете учинило.Не разговарам без адвоката". 

Колико год ми прикривали и прећуткивали вршњачко насиље - оно постоји. И има озбиљне, понекад и трагичне последице по значајан број деце и њихових родитеља. О томе говоре новински наслови забележени у неколико протеклих година: Две трећине деце трпи насиље у школи, Избоден ученик испред школе,Ђаци бацили девојчицу кроз прозор, Интернет поспешује насиље, Девојчице разбојнице