Перископ (161)
Градоначелник Ваљева др Слободан Гвозденовић, недавним интервјуом емитованим на Студију Б, учинио је баш оно што су његови непријатељи очекивали.И тако нанео штету самом себи без преке потребе. Његови непријатељи сада мирне душе могу да кажу: Ми смо од почетка знали да је он такав: бахат и склон увредама.
Борци нису ваљда толико очајни да допусте да се због изнурености стрмоглаве са крова. Ни држава ваљда није толико хладна да то допусти. Љубомир Брадић, председник Удружења ваљевских бораца, каже да борци ни по коју цену неће допустити да породице двојице њихових сабораца остану струје. "Борци су изгубили здравље, сиромашни су, деца не могу да им се запосле, па да немају ни струју"
Боје се да ће их сматрати слабићима и кукавицама, из страха да ће се ситуација погоршати. Постоје знакови који нам могу помоћи да посумњамо да је наше дете жртва школског насилништва. Родитељи би требало да саслушају дете и да га не прекидају док говори. Дете треба уверити да није оно криво и да је учинило праву ствар рекавши вам. Не треба га подстицати да се само одупре насилнику.
Има 300 година како је човек остављен од науке, цркве и политике. Сви имају своје засебне, себичне интересе и обичан човек је сам. Никог од њих не занима његова права суштина и шта је човеку заиста важно и потребно. Тако да човек нема где главу своју наслонити. Ово је написао славни мађарски филозоф Бела Хамваш половином прошлог века. Шта се од овог не би могло односити на човека данас и овде. Могло би све.
Синоћ је на Тешњарским вечерима поп певачица Јелена Розга одржала одличан концерт. Било је присутно око 5 000 људи. Охрабрујуће је изгледа што политичари, са обе стране, знају да народ овога пута не верује њиховим тешким речима које су размењивали ових дана. Иначе би било храбро позвати певачицу из Хрватске да наступи у Србији само дан након онакве прославе Олује у Книну.
Са разним људима разговарам о вредностима којима су прожети људи данас. Од тога ће зависити судбина друштва и државе у наредним деценијама. Припадник полиције у једној вароши ми о томе прича: Очеви се разликују. Један малолетном приведеном сину одмах каже: "Платићеш ми за ово", а други одмах: "Није то моје дете учинило.Не разговарам без адвоката".
Колико год ми прикривали и прећуткивали вршњачко насиље - оно постоји. И има озбиљне, понекад и трагичне последице по значајан број деце и њихових родитеља. О томе говоре новински наслови забележени у неколико протеклих година: Две трећине деце трпи насиље у школи, Избоден ученик испред школе,Ђаци бацили девојчицу кроз прозор, Интернет поспешује насиље, Девојчице разбојнице
Опширније...
С времена на време ми се ужаснемо бруталношћу с којом групица ученика пребија или на неки други начин понижава неког од својих вршњака. Неко од њих те сурове сцене снима мобилним телефоном док остали мирно посматрају или чак подстичу насилника. Снимак се нађе на друштвеним мрежама, пренесу га ТВ станице и таблоиди, а ми се ужаснемо. Потом заборавимо до следеће прилике.
Народ тражи, или му власти нуде, велику летњу забаву. Бајина Башта је искористила природне предности: Дрину за регату, а обалу реке за велике концерте. Тих дана градић од 12 000 људи порасте на 100 000 становника. На Мост фесту су наступили Цеца Ражнатовић, Црвена јабука и Ален Исламовић. На једном сплаву пловио је и градоначелник Загреба Милан Бандић.
Године 1918, 28. јула, у Вашингтону се завиорила застава Србије. Амерички народ, по одлуци свог председника Вудро Вилсона, тако је исказивао почаст храброј Србији за њене победе у Првом светском рату. Сто година после, у организацији Амбасаде Србије у Вашингтону, Удружење за неговање традиција и културе ваљевског краја приредиће изложбу у Америци о Првом светском рату.
Угледни и паметни људи у свету говоре да су данас истинска елита они који читају књиге. Пре тридесет година најбољи писци српског језика говорили су у Дворишту о човеку и слободи, када се тим појмовима давао нови садржај и смисао. Ове године смо се побојали да се у Дворишту неће превише теоретисати на штету уметничког узбуђења које доносе писци. Срећом, синоћ смо охрабрени.