Има 300 година како је човек остављен од науке, цркве и политике. Сви имају своје засебне, себичне интересе и обичан човек је сам. Никог од њих не занима његова права суштина и шта је човеку заиста важно и потребно. Тако да човек нема где главу своју наслонити. Ово је написао славни мађарски филозоф Бела Хамваш половином прошлог века. Шта се од овог не би могло односити на човека данас и овде. Могло би све.

Година је 1988. Први пут сам заједно на летовању са мојим будућим супругом. У Купарима. Следећег јутра у малом тржном центру срели смо Велибора, младића из села мог супруга који је тада имао 19 година. Он се дружио са нама тих десетак дана. Тачно после 30 година срели смо поново Велибора на тераси хотела "Дрина" у Бајиној Башти. То је сада зрео и културан човек, али и даље веома срдачан.Ожењен је Иреном и имају троје одрасле деце.

Вечерас се затвара изложба Данила Стојановића у Кули Ненадовића. Трајала је 10 дана. На отварању је било око 80 људи. Неколико десетина грађана долазило је сваког дана да честитају Данилу и да га охрабре. Помислио сам: или се ради о веома омиљеном човеку или  људи у њему препознају занимљивог сликара. Испоставило се да је у питању и једно и друго. 

Синоћ је на Тешњарским вечерима поп певачица Јелена Розга одржала одличан концерт. Било је присутно око 5 000 људи. Охрабрујуће је  изгледа што политичари, са обе стране, знају да народ овога пута не верује њиховим тешким речима које су размењивали ових дана. Иначе би било храбро позвати певачицу из Хрватске да наступи у Србији само дан након онакве  прославе Олује у Книну. 

Реч "ДОМАЋЕ" виђамо и слушамо свакодневно. Рекло би се -  све интензивније и учесталије. Рекламни спотови произвођача и трговаца "ушошољени" у призвук и боје "домаћег" кроз различите ликове и сценарије шаљу исту поруку: ДОШЛО ЈЕ ВРЕМЕ ДА СЕ У СРБИЈИ ДОМАЋЕ ОДОМАЋИ.

Са разним људима разговарам о вредностима којима су прожети људи данас. Од тога ће зависити судбина друштва и државе у наредним деценијама. Припадник полиције у једној вароши ми о томе прича: Очеви се разликују. Један малолетном приведеном сину одмах каже: "Платићеш ми за ово", а други одмах: "Није то моје дете учинило.Не разговарам без адвоката". 

Одмах на почетку разговора Живорад Цветковић, власник успешног предузећа "Елби", пита ме да ли где имам имање. Имам, али 80 км. удаљено од Ваљева. Закупи онда овде пола хектара земље и решићеш егзистенцијалне проблеме. Како? Држиш 50 коза и зарадићеш загарантовано 1 000 евра месечно.

Колико год ми прикривали и прећуткивали вршњачко насиље - оно постоји. И има озбиљне, понекад и трагичне последице по значајан број деце и њихових родитеља. О томе говоре новински наслови забележени у неколико протеклих година: Две трећине деце трпи насиље у школи, Избоден ученик испред школе,Ђаци бацили девојчицу кроз прозор, Интернет поспешује насиље, Девојчице разбојнице

Локални пут Ставе - Дренајић у прекиду је на три места. Овај пут користи око 70 домаћинстава. Зато је Штаб за ванредне ситуације града Ваљева предложио градоначелнику да на подручју Суводања прогласи ванредну ситауцију. Штаб је усвојио и следеће закључке:

С времена на време ми се ужаснемо бруталношћу с којом групица ученика пребија или на неки други начин понижава неког од својих вршњака. Неко од њих те сурове сцене снима мобилним телефоном док остали мирно посматрају или чак подстичу насилника. Снимак се нађе на друштвеним мрежама, пренесу га ТВ станице и таблоиди, а ми се ужаснемо. Потом заборавимо до следеће прилике.